Komanda „sedi“ deluje jednostavno, ali u praksi mnogi vlasnici imaju problem da pas ne reaguje ili reaguje samo kada njemu odgovara. Najčešća greška je što se podrazumeva da pas zna šta znači „sedi“, samo zato što tu radnju prirodno radi u svakodnevnom životu. Međutim, pas ne uči da sedi, već uči da sedne na komandu i u tačno određenom trenutku. To su dve potpuno različite stvari.
Jedan od osnovnih razloga zašto pas neće da sedne jeste to što komanda nema jasno značenje. Ako se reč „sedi“ koristi u različitim situacijama, sa različitim tonom i bez jasne povezanosti sa radnjom, pas ne može da napravi vezu između komande i ponašanja. U tom slučaju pas čuje reč, ali ne razume šta se od njega traži.
Drugi čest razlog je to što pas nije dovoljno motivisan. Ako pas nema razlog da izvrši komandu, on je neće izvršiti. Pas uvek bira ono što mu donosi korist. Ako je okruženje zanimljivije od vlasnika ili ako nagrada nije dovoljno vredna, pas će ignorisati komandu i nastaviti ono što radi.
Veliki problem nastaje kada vlasnik stalno ponavlja komandu. „Sedi, sedi, sedi“ bez reakcije psa samo uči psa da prva komanda nije važna. Pas tada čeka da se komanda ponovi više puta ili da vlasnik promeni ton, i tek tada reaguje. Na taj način komanda gubi vrednost i jasnoću.
Još jedan razlog je loš tajming. Ako se komanda daje u trenutku kada pas nije fokusiran ili je u pokretu, pas često ne može da izvrši radnju. Pas mora prvo da bude u stanju da obrati pažnju, pa tek onda da izvrši komandu. Ako se komanda daje nasumično, bez pripreme, pas neće povezati šta se od njega traži.
Nedostatak fokusa na vlasnika takođe igra veliku ulogu. Pas koji ne obraća pažnju na vlasnika, koji je usmeren na okolinu, neće reagovati na komande. U takvom stanju pas je „sam za sebe“ i ne prati instrukcije.
Jedan od čestih razloga je i fizički položaj vlasnika. Ako vlasnik stoji ukočeno, naginje se ka psu ili deluje preteće, pas može da izbegava da sedne. Psi veoma dobro čitaju govor tela i često više reaguju na pokret nego na reč. Ako telo vlasnika šalje pogrešan signal, pas može biti zbunjen ili nesiguran.
Postoji i situacija kada pas ne sedi jer je ranije imao loše iskustvo. Ako je bio pritiskan, gurkan ili kažnjavan da bi seo, može razviti otpor prema toj radnji. U tom slučaju pas ne izbegava komandu zato što je neposlušan, već zato što očekuje neprijatnost.
Neki psi imaju i sporiju reakciju ili nisu sigurni u ono što se traži. Ako pas nije prošao kroz jasan proces učenja, već se od njega odmah traži izvršenje, on može oklevati ili potpuno ignorisati komandu.
Takođe, mnogi vlasnici traže od psa da sedi u situacijama gde pas nema kontrolu nad sobom, kao što su visoko uzbuđenje, igra ili prisustvo drugih pasa. U takvim trenucima pas nema kapacitet da izvrši komandu, jer je njegovo stanje previše intenzivno.
Važno je razumeti da pas ne odbija komandu iz inata. On ili ne razume šta se traži, ili nema razlog da to uradi, ili nije u stanju da to izvrši u datom trenutku. Dok se to ne promeni, komanda „sedi“ će biti nepouzdana ili potpuno ignorisana.
Komanda „sedi“ predstavlja jednu od osnovnih vežbi u dresuri psa, ali njeno pravilno izvođenje zahteva preciznost, doslednost i jasno razumevanje procesa učenja. Cilj nije samo da pas spusti zadnji deo tela na pod, već da komandu izvrši brzo, tačno i uvek na isti način, uz pravilnu poziciju tela.
U početnoj fazi rada vežba se izvodi u mirnom i kontrolisanom okruženju, bez ometanja. Pas treba da stoji pravo ispred vodiča, u ravnoj liniji, kako bi se od početka uspostavila pravilna pozicija. Vodič zauzima stabilan i opušten stav, bez naglih pokreta i bez fizičkog pritiska na psa.
Najefikasniji način učenja u početku jeste vođenje psa pomoću nagrade. Nagrada se postavlja ispred nosa psa, dovoljno blizu da pas može da je prati, ali ne i da je odmah uzme. Ruka se zatim polako podiže nagore i blago unazad, iznad linije glave psa. Ovaj pokret podstiče psa da prati nagradu pogledom, što prirodno dovodi do spuštanja zadnjeg dela tela u položaj sedenja.
Ključni trenutak u učenju jeste tačan trenutak nagrađivanja. Nagrada mora biti data odmah kada zadnji deo tela dodirne pod. Na taj način pas povezuje konkretan pokret sa nagradom i počinje da razume šta se od njega očekuje.
U početnoj fazi komanda „sedi“ se ne izgovara. Pas se prvo kroz ponavljanje uvodi u pravilno ponašanje. Tek kada počne pouzdano da prati ruku i samostalno ulazi u položaj, uvodi se verbalna komanda. Reč „sedi“ izgovara se smireno i jasno, neposredno pre pokreta rukom. Tako pas povezuje komandu sa već usvojenim ponašanjem.
Posebnu pažnju treba obratiti na pravilan položaj psa. Pas treba da sedi pravo ispred vodiča, bez pomeranja u stranu i bez rotacije tela. Pokret ruke mora biti pravolinijski, iznad nosa psa. Svako skretanje ruke ulevo ili udesno dovodi do toga da pas zauzima nepravilnu poziciju. Takođe, nagrada se daje ispred tela psa, kako bi se održala ravna linija.
Ukoliko pas seda ukrivo, takvo ponašanje se ne nagrađuje. Vežba se prekida i ponavlja, uz sporiji i precizniji pokret. Nagrađuje se isključivo pravilan položaj, jer pas ponavlja ono što se pojačava.
Položaj vodiča takođe ima značajan uticaj. Vodič ne treba da se naginje nad psa niti da koristi fizički pritisak. Telo treba da ostane mirno, a pokreti jasni i minimalni. Pas u velikoj meri reaguje na govor tela, pa svaki nepotreban pokret može izazvati konfuziju.
Kada pas počne pouzdano da izvodi vežbu uz pomoć pokreta ruke, prelazi se na fazu smanjenja pomoći. Pokret rukom postaje sve manji, a značaj verbalne komande raste. Cilj je da pas na izgovorenu komandu „sedi“ i minimalan gest samostalno zauzme pravilan položaj.
Nakon usvajanja osnovne radnje uvodi se kratko zadržavanje u položaju. Pas treba da ostane miran u sedećem položaju nekoliko sekundi pre nego što dobije nagradu. Ovo predstavlja osnovu za kasniji razvoj stabilnosti i samokontrole.
Rad se zatim postepeno prenosi u složenije uslove. Prvo se vežba izvodi u mirnom spoljašnjem prostoru, a zatim se uvode distrakcije. Napredovanje mora biti postepeno, kako bi pas mogao da zadrži tačnost i sigurnost u izvršavanju komande.
Važno je izbegavati česte greške u radu. Komanda se ne ponavlja više puta, pas se ne gura fizički u položaj, a nagrada se ne daje sa zakašnjenjem ili na pogrešnom mestu. Takođe, ne treba nagrađivati nepravilno izvedene pokrete, jer se time učvršćuju loše navike.
Pravilno postavljena vežba „sedi“ razvija kod psa jasno razumevanje komande, brzinu reakcije i preciznost u izvođenju. Ova vežba predstavlja osnovu za dalji rad i uslov je za razvoj složenijih oblika poslušnosti
Kupi i saznaj sve tajne dresure!!!
