Jedan od najčešćih, ali i najopasnijih problema u ponašanju pasa jeste uzimanje hrane sa zemlje. Na prvi pogled, to deluje kao sitnica – pas je samo gladan ili radoznao. Međutim, iza tog ponašanja krije se ozbiljan rizik koji vlasnici često potcenjuju.
Pas koji uzima hranu sa zemlje može u sekundi pojesti nešto što može izazvati trovanje, unutrašnje povrede ili ozbiljne zdravstvene komplikacije. Na ulicama se nalaze ostaci hrane, kosti, hemikalije, pa čak i namerno postavljeni otrovi. Upravo zato, u savremenoj dresuri ovo se ne posmatra kao “loša navika”, već kao bezbednosni problem koji mora biti rešen sistemski i temeljno
Da bismo rešili ovaj problem, moramo prvo razumeti njegov uzrok. Pas ne uzima hranu sa zemlje zato što je tvrdoglav ili neposlušan. On to radi jer je to prirodno ponašanje. Psi su kroz evoluciju razvili naviku da traže i iskorišćavaju svaki izvor hrane koji pronađu. Uz to, svet doživljavaju kroz miris i ukus, pa je potreba da nešto pokupe i stave u usta potpuno prirodna reakcija.
Ako je pas makar jednom uspeo da uzme hranu sa zemlje i to mu je donelo zadovoljstvo, mozak to pamti. Sledeći put će reagovati još brže. Tako nastaje navika koja se učvršćuje svakim ponavljanjem.
Zbog toga se ovaj problem ne rešava zabranom, već promenom načina razmišljanja psa.
Temelj svega – kontrola hrane
Pre nego što uopšte počnemo da radimo na problemu, moramo razumeti jednu ključnu stvar:
Pas ne može naučiti da ignoriše hranu ako prethodno nije naučio da je kontroliše.
U praksi to znači da pas mora da shvati da hrana nije nešto što sam uzima, već nešto što dobija od vlasnika. Kroz osnovne vežbe, pas uči da čeka, da se smiri i da dobije dozvolu. Taj proces razvija samokontrolu, koja je osnova svake ozbiljne dresure.
Kada pas nauči da se povuče od hrane i da dobije nagradu tek kada se smiri, dolazi do promene u njegovom ponašanju. Počinje da razmišlja pre nego što reaguje. Upravo ta sposobnost je ključ za rešavanje problema uzimanja hrane sa zemlje.
Učenje ignorisanja – početak promene
Kada je baza postavljena, prelazi se na učenje da pas svesno ignoriše hranu.
Rad počinje u potpuno kontrolisanim uslovima. Hrana se drži u ruci, pas pokušava da je uzme, ali vlasnik ne reaguje naglo, ne povlači ruku i ne govori ništa. Čeka se trenutak kada pas sam odustane. U tom trenutku dolazi nagrada – ali iz druge ruke.
Na ovaj način pas uči jednu od najvažnijih lekcija u dresuri: odustajanje donosi nagradu, a ne pokušaj.
Ovaj princip je potvrđen kroz savremene metode obuke koje se oslanjaju na pozitivno uslovljavanje – ponašanje koje donosi nagradu se ponavlja
Kada pas razume ovu igru, prelazi se na sledeći nivo – hrana više nije skrivena. Nalazi se na otvorenom dlanu, zatim se spušta ka zemlji, a zatim dolazi i na sam pod. Svaki korak se radi postepeno, jer ako pas uspe da uzme hranu, on zapravo uči pogrešnu lekciju.
Zato je izuzetno važno da vlasnik uvek bude spreman da fizički spreči grešku – pokrivanjem hrane rukom ili nogom. Cilj nije da pas bude brži, već da nauči da ne pokušava.
Ključni trenutak – promena fokusa
U jednom trenutku dolazi do najvažnije promene u ponašanju psa.
Pas više ne gleda hranu.
Počinje da gleda vlasnika.
Ovo je prelomni trenutak u obuci.
U tom trenutku pas donosi odluku:
ne reaguje na impuls, već traži smernicu.
Ova promena se ne dešava slučajno. Ona dolazi kao rezultat pravilnog tajminga nagrade. Pas mora biti nagrađen tačno u trenutku kada odustane i kada prebaci fokus na vlasnika. Ako se zakasni, efekat se gubi.
Rad na zemlji – najvažniji deo
Kada pas razume osnovu, prelazi se na rad sa hranom na zemlji.
Ovde većina vlasnika pravi grešku – žure.
Rad mora ići postepeno. U početku se hrana pokriva nogom. Pas vidi da je tu, ali ne može da je uzme. Čeka se njegova reakcija. U trenutku kada odustane ili pogleda vlasnika, dolazi nagrada.
Kasnije se hrana sve više otkriva. Prvo delimično, zatim potpuno. Ali pravilo ostaje isto – pas nikada ne sme doći do hrane.
U ovom delu obuke veoma je važno kontrolisati dve stvari:
- udaljenost psa od hrane
- udaljenost vlasnika od psa
Što je pas bliže hrani i dalje od vlasnika, veće su šanse da će pogrešiti. Zato se težina vežbe povećava postepeno
Uvođenje realnih situacija
Tek kada pas pouzdano ignoriše hranu u kontrolisanim uslovima, prelazi se na spoljašnji svet.
Napolju je sve teže. Mirisi su jači, distrakcije su veće, a kontrola je manja. Zato pas mora raditi na povodniku, kako bi se sprečile greške.
Vežba se radi tako što pas vidi hranu, ali ne dolazi do nje. U trenutku kada je primeti, vlasnik daje komandu i čeka reakciju. Ako pas odustane i pogleda vlasnika, nagrada dolazi odmah.
Vrlo važan deo ovog procesa je da pas nauči da se sam javi vlasniku kada vidi nešto na zemlji. To znači da umesto da uzme hranu, pas “prijavljuje” situaciju i traži nagradu. Ovaj princip se koristi u naprednim metodama obuke kao zamena ponašanja – pas dobija alternativu umesto zabrane
Vrednost nagrade – ključ uspeha
Jedna od najvećih grešaka vlasnika jeste da očekuju od psa da ignoriše nešto što mu je vrednije od onoga što dobija.
Ako je na zemlji meso, a vlasnik daje granulu – pas će izabrati meso.
Zato nagrada mora biti jača od iskušenja. U suprotnom, pas nema razlog da posluša.
Šta kada pas već uzme hranu
Ovo je situacija koja se dešava i najboljima.
Najveća greška koju vlasnici tada prave jeste panika. Vikanje, jurenje psa ili pokušaj da mu se silom otvori usta često dovode do toga da pas još brže proguta ono što je uzeo.
Ispravan pristup je smiren i kontrolisan. Pasu se nudi bolja nagrada u zamenu. Kroz ponavljanje, pas uči da mu se više isplati da pusti nego da zadrži ono što je uzeo. Ovaj princip “razmene” koristi se u savremenoj obuci kako bi se izbegao konflikt i stvorila saradnja
Problem uzimanja hrane sa zemlje ne rešava se jednom komandom. Rešava se promenom načina razmišljanja psa. Kada pas nauči da kontroliše impulse, da hrana dolazi od vlasnika i da se isplati da sačeka – njegovo ponašanje se menja iz korena.
Pas koji razmišlja ne uzima hranu sa zemlje.
Pas koji veruje vlasniku – bira vlasnika.
I upravo tu leži suština dresure.
Kupi i saznaj sve tajne dresure!!!
