Ova vežba se ne uči odjednom. To je najveća greška koju vlasnici prave. Ovde se ne radi jedna komanda, već tri povezane radnje: hod uz nogu, ležanje iz kretanja i opoziv. Svaki deo mora biti jasan i siguran pre nego što se spoji u celinu. U ozbiljnoj poslušnosti upravo se ovakve kombinacije koriste da bi se proverilo da li pas zaista razume komande i da li može da ih izvrši u pokretu, pod kontrolom i bez greške .
Zato se rad deli u faze.
Prva faza je da pas potpuno razume hod uz nogu. Pas mora da ide uz levu nogu, bez izletanja napred, bez zaostajanja i bez gubitka fokusa. Ako ovde nema kontrole, sve dalje pada u vodu. Hod mora biti miran, jasan i stabilan.
Druga faza je komanda „lezi“ iz mesta. Pas mora da zna da legne brzo, bez pomeranja unapred, i da ostane u tom položaju. Ako iz mesta ne leže pravilno, iz kretanja će biti još lošije. Ovde se već mora voditi računa o tačnom spuštanju tela i o trenutku nagrade.
Treća faza je opoziv iz položaja „lezi“. Pas mora da razume da ostaje dole dok ne dobije komandu i da tek tada dolazi pravo kod vlasnika. Pas koji sam ustaje ili koji kasni na opoziv nije spreman za sledeći nivo.
Tek kada su ove tri stvari sigurne, spajaju se u jednu vežbu.
Rad počinje jednostavno. Pas je uz levu nogu i kreće u hod. Vlasnik daje komandu za praćenje i kreće levom nogom. Pas prati nekoliko koraka, fokusiran i miran. Ne radi se dugo, već kratko i precizno.
U jednom trenutku, dok smo u kretanju, daje se komanda „lezi“. Veoma je važno kada se komanda daje. Ona ne ide nasumično, već u trenutku kada je pas stabilan u hodu, a ne kada je rasejan ili u brzom kretanju. Komanda mora biti jasna i izgovorena u pravom trenutku.
Kada se komanda izda, vlasnik nastavlja kretanje još jedan do dva koraka. Ovo je ključni deo. Pas mora da razume da treba da legne i da ostane na mestu, dok se vlasnik udaljava. Ako vlasnik odmah stane ili se okrene, pas često ustaje ili kreće za njim.
Pas treba da legne brzo, bez dodatnih koraka. Ako pravi korake unapred, znači da nije dobro naučen iz prethodne faze. U tom slučaju se vraća korak nazad i ponovo radi osnovna vežba.
Kada pas legne, vlasnik se udaljava. I ovde dolazi važan detalj koji pravi razliku u razumevanju. Prvi iskorak od psa ide desnom nogom. To nije slučajno. Time se psu daje jasan signal da sada ne treba da nas prati, već da ostane u mestu. To je potpuno drugačiji signal od početka hoda, gde se kreće levom nogom i pas nas prati.
Ovo je jedan od ključnih momenata cele vežbe. Ako vlasnik ne pravi jasnu razliku u telu, pas se zbunjuje i često kreće za njim.
U početku se ne ide daleko. Dovoljno je jedan ili dva koraka od psa. Ako pas ostane da leži, vlasnik se odmah vraća i nagrađuje ga u tom položaju. Ne doziva ga, ne menja vežbu, već nagrađuje to što je ostao.
Kada pas počne sigurno da ostaje, povećava se rastojanje. Ide se postepeno. Ne povećava se odmah i daljina i vreme. Prvo nekoliko koraka, pa više koraka, pa kratko zadržavanje.
Kada je ležanje stabilno, uvodi se opoziv.
Vlasnik se udalji nekoliko metara od psa koji leži. Okrene se ka njemu, uspostavi kontakt i daje komandu za dolazak. Pas treba da ustane i dođe pravo, bez oklevanja. Ne sme da ustaje pre komande, ne sme da kruži i ne sme da dolazi ukrivo.
Dolazak mora biti brz i direktan. Pas dolazi pravo i zauzima pravilan sedeći položaj ispred vlasnika, kao što je ranije naučeno.
Kada pas dođe, ne završava se odmah. Kratko se zadrži, nagradi i tek onda ide dalje u sledeću radnju.
Jedan praktičan primer celog procesa izgleda ovako. Pas hoda uz nogu tri do pet koraka. Na komandu „lezi“ spušta se i ostaje. Vlasnik napravi dva koraka desnom nogom od psa i udalji se. Pas ostaje. Vlasnik se okreće, daje komandu za dolazak. Pas dolazi pravo i seda ispred. Nagrada dolazi odmah.
Kako pas napreduje, povećava se broj koraka, udaljenost i trajanje. Kasnije se uvode i ometanja. Ali osnovni obrazac uvek ostaje isti.
Najveće greške u ovoj vežbi su sledeće. Vlasnici preskaču faze i pokušavaju sve odjednom. Pas tada ne razume šta se traži. Druga greška je loš tajming komande „lezi“, pa pas pravi korake ili kasni. Treća greška je nejasan pokret tela, posebno kod udaljavanja, pa pas kreće za vlasnikom. Četvrta greška je prerano povećavanje težine, pa pas počinje da greši i gubi sigurnost.
Suština ove vežbe je kontrola u tri stanja. Pas mora da zna da se kreće uz vlasnika, da se zaustavi i legne iz kretanja i da ostane miran dok se vlasnik udaljava. Nakon toga, mora da razume kada treba ponovo da krene i da dođe na komandu.
Kada se sve ovo spoji kako treba, dobija se pas koji je pod potpunom kontrolom. Pas koji ne reaguje samo kada mu odgovara, već razume komandu u svakom trenutku i izvršava je bez razmišljanja.
Kupi i saznaj sve tajne dresure!!!
