Praćenje vlasnika u hodu je posebna vežba i veoma je važno da se od početka tako i postavi. Ovo nije ista stvar kao komanda „pored“ kojom pas iz položaja ispred zauzima sedeći položaj uz levu nogu. Tu vlasnici najčešće prave grešku, jer koriste istu komandu i za dolazak u poziciju pored noge i za kretanje uz nogu. Pas tada vrlo lako postaje zbunjen, jer od njega se jednom traži da dođe i sedne, a drugi put da krene da se kreće i prati vlasnika. Kada se dve različite radnje stavljaju pod istu komandu, pas nema dovoljno jasnu sliku šta je tačno zadatak. Zato je mnogo pravilnije da se ove dve vežbe odvoje i da pas jasno razume jednu stvar: jedna komanda znači zauzmi položaj pored i sedi, a druga komanda znači prati me dok se krećem. Čak i u savremenim vodičima za obuku pasa naglašava se da različita ponašanja treba da imaju različite verbalne signale, kako bi komunikacija bila jasna i precizna.
Drugim rečima, komanda „pored“ u prethodnoj vežbi završava se onda kada pas zauzme sedeći položaj pored leve noge. Tu je kraj te radnje. Nakon toga, ako želimo da pas krene sa nama i prati nas u hodu, uvodi se posebna komanda za kretanje. Neko koristi „uz“, neko „idemo“, neko „sa mnom“, ali suština je ista. Pas mora da razume da jedna reč označava statičan položaj, a druga početak kretanja. Kada se to od starta postavi jasno, pas mnogo brže uči i mnogo ređe pravi greške.
Rad na praćenju u hodu počinje u mirnom prostoru, bez mnogo spoljnog pritiska i ometanja. Pas prvo treba da bude uz levu nogu vlasnika, u pravilnom sedećem položaju. Tek kada je miran i fokusiran, daje se posebna komanda za kretanje. Veoma je važno da vlasnik ne kreće nasumično i bez pripreme, već da svaki početak izgleda isto. Pas tako uči jasan obrazac. Smernice za reward-based trening naglašavaju da je psu najlakše da uči kada su zadaci kratki, jasni i dosledni, a nagrada dolazi u pravom trenutku.
Kod samog kretanja, veoma je korisno da vlasnik kreće levom nogom. To psu pravi dosledan signal da sada počinje kretanje i da treba da prati. Pas je sa leve strane, pa mu taj prvi korak daje jasnu informaciju o promeni stanja iz mirovanja u hod. Vlasnik u tom trenutku daje komandu za praćenje i odmah kreće. Bitno je da ne pravi pauzu između komande i koraka, jer pas najbolje povezuje ono što se izgovara sa onim što odmah sledi. Upravo taj tajming je jedan od ključnih elemenata nagradnog treninga.
U početku ne treba tražiti mnogo. Dovoljno je da pas napravi nekoliko pravilnih koraka uz levu nogu. Nije cilj da odmah hoda dugo i savršeno, već da razume ideju vežbe. Ako pas ostane uz nogu, bez zatezanja, bez izletanja napred i bez zaostajanja, odmah se nagrađuje. Nagrada mora da stigne brzo, dok je pas još u pravilnoj poziciji ili neposredno pošto je napravio željeni broj koraka. Kod reward-based rada upravo to brzo povezivanje ponašanja i nagrade pravi najveći napredak.
Veoma je važno i gde se nagrada daje. Ako želimo da pas ostane uz levu nogu, nagrada treba da dođe blizu tog mesta, a ne daleko napred ili sa strane. Ako vlasnik stalno daje nagradu ispred sebe, pas će početi da izleće. Ako nagrada dolazi daleko u stranu, pas će širiti poziciju i gubiti pravilan odnos prema nozi vlasnika. Zato se nagrada daje tako da pojačava upravo onu poziciju koju želimo da pas zadrži.
Jedan jednostavan početak može da izgleda ovako. Pas sedi pored leve noge. Vlasnik izgovori komandu za kretanje i istovremeno kreće levom nogom. Pas napravi jedan do dva koraka uz nogu i odmah dobija nagradu. Zatim se vežba ponavlja. Posle toga se ide na tri koraka, pa četiri, pa pet. Na taj način pas postepeno uči da prati, bez preopterećenja i bez gubitka fokusa. Saveti za učenje lepog hoda na povodniku i hodanja uz stranu vlasnika takođe se zasnivaju na kratkim, uspešnim ponavljanjima i postepenom povećavanju težine zadatka.
Ako pas krene da izleće napred, vlasnik ne treba da ga vuče unazad niti da ulazi u fizičku borbu sa njim. Tada vežba postaje nejasna i pas gubi razumevanje zadatka. Mnogo je korisnije stati, vratiti psa u početni položaj i ponoviti kraću i lakšu verziju. Kod učenja hoda uz vlasnika i lepog hoda na povodniku, osnovni princip je da pas uči kako mu pravilna pozicija donosi nastavak kretanja i nagradu, dok izletanje i zatezanje ne daju rezultat.
Vrlo često vlasnici naprave još jednu grešku. Pas iz položaja pored leve noge odmah dobije komandu „pored“ i vlasnik krene. Time su već pomešali dve stvari. Pas tada nekad ostane da sedi jer je za njega „pored“ značilo sedi uz nogu, a nekad krene da se pomera nesigurno, jer ne zna da li sada treba da zauzme poziciju ili da prati u hodu. Upravo zato ovo mora biti jasno razdvojeno. Jedna komanda za zauzimanje položaja, druga komanda za kretanje. Kada pas razume razliku, rad postaje čist, precizan i mnogo lakši.
Praćenje u hodu treba od početka graditi u kratkim deonicama i sa puno uspeha. Ne treba odmah uvoditi skretanja, promene tempa i velika ometanja. Prvo se traži pravolinijsko, mirno kretanje na nekoliko koraka. Kada to postane sigurno, mogu se dodati blaga skretanja, zatim duže deonice, pa onda i teži uslovi rada. U vodičima za osnovnu obuku pasa stalno se ponavlja isto pravilo: prvo lak zadatak, pa tek onda postepeno povećavanje težine.
Za samu strukturu rada korisno je da vlasnik bude jasan i miran. Telo treba da bude uspravno, bez preteranog naginjanja nad psa. Korak treba da bude odlučan, ali ne nervozan. Pas vrlo često više čita telo nego reč, pa ako je telo vlasnika nejasno, pas će lako ispasti iz pozicije. Zbog toga je dobro da početak kretanja uvek izgleda slično, da komanda bude ista i da nagrada dolazi za tačno ono ponašanje koje želimo.
Suština ove vežbe je da pas razume sledeće. Kada čuje komandu za zauzimanje položaja, treba da dođe uz levu nogu i sedne. Kada čuje drugu komandu, treba da krene sa vlasnikom i da ga prati u hodu. To nisu ista vežba i ne treba ih mešati. Kada se tako postave stvari, pas mnogo lakše razume zadatak, vlasnik dobija precizniji rad, a cela obuka postaje čistija i stabilnija.
Kupi i saznaj sve tajne dresure!!!
