Komanda „dođi“ ne uči se tako što psa nekoliko puta pozovemo i očekujemo da on sam shvati šta ta reč znači. Za psa, svaka komanda mora da dobije jasno značenje, a posebno komanda dolaska, jer od nje često zavisi bezbednost psa. Pouzdan dolazak ne gradi se vikom, pritiskom i stalnim ponavljanjem iste reči, već pravilnim sistemom rada u kome pas uči da mu se dolazak kod vlasnika uvek isplati.
Prva stvar koju vlasnik mora da razume jeste da pas mora da doživi dolazak kao nešto pozitivno. Pas uvek bira ono što mu u tom trenutku ima veću vrednost. Ako mu dolazak kod vlasnika ne donosi ništa posebno, a okruženje mu je zanimljivo, on će birati okruženje. Zato dolazak mora da postane najbolja opcija za psa.
Rad ne počinje napolju, među drugim psima i ometanjima, već u mirnom prostoru. Pas prvo mora da nauči da obrati pažnju na vlasnika. To znači da izgovoriš ime psa samo jednom i čim te pas pogleda, odmah ga nagradiš. U ovoj fazi ne tražiš da dođe, već samo da uspostavi kontakt.
Kada pas počne pouzdano da reaguje na ime, uvodi se komanda „dođi“. Važno je da uvek koristiš istu reč i isti ton. Komanda mora biti jasna i dosledna kako pas ne bi bio zbunjen.
Prva vežba se radi na maloj udaljenosti. Pas je nekoliko koraka od tebe. Izgovoriš ime, zatim „dođi“, napraviš korak ili dva unazad, spustiš telo malo niže i pozoveš psa vedrim tonom. Kada pas krene ka tebi, odmah ga nagradiš. Nagrada mora da dođe u pravom trenutku, čim pas stigne.
Kada pas dođe, ne smeš da ga samo nagradiš i pustiš da ode. Uvek ga na kratko zadrži, uhvati za ogrlicu ili ga mirno zadrži par sekundi. Tako pas uči da dolazak znači dolazak do tebe, a ne samo da dotrči po nagradu i ode.
Vežbe treba raditi u kratkim, uspešnim serijama. Nije cilj da radiš dugo, već da svako ponavljanje bude tačno i jasno. Kada pas razume šta se traži, postepeno povećavaš rastojanje.
Dobra metoda je i rad sa dve osobe. Jedna osoba drži psa, druga se udalji nekoliko metara, pozove ga i nagradi kada dođe. Zatim se uloge menjaju. Ova vežba dodatno jača motivaciju i brzinu reakcije.
Kada pas pouzdano dolazi u zatvorenom prostoru, prelazi se napolje, ali pod kontrolom. Ovde dolazimo do veoma važne stvari – korišćenja dugog povodnika. Dugi povodnik omogućava psu slobodu kretanja, ali ti i dalje zadržavaš kontrolu. To znači da pas ne može da nauči da ignoriše komandu i da ode bez posledice.
Rad sa dugim povodnikom izgleda ovako: pustiš psa da se udalji nekoliko metara, izgovoriš ime i komandu „dođi“. Ako pas odmah krene ka tebi, nagrada mora biti jaka i vredna. Ako pas ne reaguje, ne vičeš i ne ponavljaš komandu više puta. Sačekaš trenutak, a zatim laganim povlačenjem povodnika podsetiš psa na pravac i pomogneš mu da donese ispravnu odluku. Čim krene ka tebi – nagrada.
Na ovaj način pas uči dve ključne stvari: da se dolazak uvek isplati i da ignorisanje komande nije opcija. Ovo je jedan od najvažnijih razloga zašto je dugi povodnik neophodan u procesu učenja dolaska.
Veoma je važno da psa nikada ne kažnjavaš kada dođe. Ako pas dođe, čak i posle kašnjenja, nagrada mora postojati. Ako ga kazniš, pas će povezati dolazak sa neprijatnim iskustvom i sledeći put neće ni pokušati.
Takođe, ne smeš psa dozivati samo kada želiš da završiš šetnju ili ga vežeš. Ako to radiš, pas će povezati dolazak sa gubitkom slobode i počeće da ga izbegava. Umesto toga, često ga pozovi, nagradi i pusti da nastavi dalje. Tako dolazak postaje nešto pozitivno, a ne kraj zabave.
Jedan praktičan primer izgleda ovako: pas njuška travu, nije potpuno fokusiran. Izgovoriš ime, zatim „dođi“, napraviš nekoliko koraka unazad i pozoveš ga. Kada dođe, nagradiš ga, kratko zadržiš i pustiš ga ponovo. Ova jednostavna vežba, ponavljana pravilno, daje odlične rezultate.
Kako pas napreduje, postepeno povećavaš težinu. Prvo povećavaš rastojanje, zatim uvodiš blaga ometanja, pa tek onda jače distrakcije. Pas mora da uspe u svakom koraku da bi mogao da napreduje dalje.
Na kraju možeš dodati završnu poziciju, da pas po dolasku sedne ispred tebe ili ostane mirno nekoliko sekundi. Ovo daje dodatnu kontrolu i preciznost.
Možeš koristiti i igru kao deo treninga. Dozivanje između više ljudi, skrivanje ili kretanje u suprotnom pravcu dodatno povećava želju psa da dođe i podiže brzinu reakcije.
Suština celog rada je jednostavna: prvo gradiš pažnju, zatim uvodiš jasnu komandu, radiš u kontrolisanim uslovima, koristiš dugi povodnik da sprečiš greške i tek onda uvodiš distrakcije. Pas se uvek nagrađuje kada dođe, nikada se ne kažnjava zbog dolaska i nikada se ne uči da može da ignoriše komandu bez posledice.
Kada se ovakav sistem ispoštuje, pas počinje da dolazi brzo, sigurno i bez razmišljanja, čak i u zahtevnim situacijama.
Kupi i saznaj sve tajne dresure!!!
